BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
Po proceni Međunarodne organizacije rada (MOR)
2,2 miliona ljudi godišnje umre od posledica loših uslova na radnom
mestu, odnosno po jedna osoba na svakih 15 sekundi. Za saniranje
posledica stradanja na radnom mestu troši se 2-4% državnih bruto
proizvoda u Evropi, odnosno oko 25 milijardi evra. U Srbiji se na
svaku povredu sa smrtnim ishodom registruje 70 teških i oko 700
povreda sa pojedinim karakteristikama invaliditeta i 7.000 lakših
povreda.
Ovi
podaci dovoljan su razlog za uvođenje sistema upravljanja rizicima
koji pored brige o životu i zdravlju zaposlenih, ima i ekonomski
značaj. Bolje upravljanje rizicima dovodi do smanjenja troškova,
povećanja efektivnosti i efikasnosti, većeg stepena zadovoljenja
korisnika, što predstavlja osnov za ostvarenje većeg profita.
Uređen i sistematizovan pristup za identifikovanje štetnosti i opasnosti i upravljanje rizikom doprinosi, kako obezbeđenju zdravijeg i sigurnijeg radnog okruženja, tako i izbegavanju nastanka nezgoda, narušavanja zdravlja, a i smanjenju izgubljenog radnog vremena zbog bolesti i povreda na radu zaposlenih.
Sistem bezbednosti i zdravlja na radu u
Republici Srbiji, uređen je Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu
(Sl. glasnik RS 101/2005). Donošenjem ovog Zakona izvršeno je
usaglašavanje sa ratifikovanim konvencijama MOR-a i osnovnom
Direktivom 89/391/EEZ, kao i posebnim direktivama koje proističu iz
osnovne, tako da su prihvaćene sve smernice pomenutih direktiva u
meri i obliku prilagođene domaćim uslovima.
Svi poslodavci su
u obavezi da do 28.04.2025.godine donesu Izmene i dopune Akta o proceni rizika
na radnom mestu i u radnoj sredini u skladu sa novim Pravilnikom, u
pismenoj formi za sva radna mesta i da utvrde način
i mere za njihovo otklanjanje, kao i da imenuju stručno lice za
obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu - u slučaju da
imaju više od 20 zaposlenih radnika (imenovanjem 1 ili više
zaposlenih iz svojih redova koji imaju položeni stručni ispit iz
oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kod Uprave za bezbednost i
zdravlje na radu pri Ministarstvu rada i socijalne politike ili
angažovanjem spoljne stručne službe - Licencirane Agencije, radi
obavljanja ovih poslova).
Poslodavci koji zapošljavaju
do 20 zaposlenih, u delatnostima trgovine, ugostiteljstva i turizma,
uslužnog zanatstva, ličnih usluga, finansijsko‐tehničkih i poslovnih
usluga, obrazovanja, nauke i informisanja, zdravstvene i socijalne
zaštite i stambeno komunalne delatnosti, mogu sami da obavljaju
poslove bezbednosti i zdravlja na radu bez položenog stručnog ispita,
s tim što stručno lice treba da sačini Akt o proceni rizika.
Ostali poslodavci, bez
obzira na broj zaposlenih, mogu da donesu Akt o proceni rizika ako
su zaključili Ugovor o angažovanju pravnog lica ili preduzetnika sa
licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.
Pored toga, svi poslodavci
koji imaju do 20 zaposlenih radnika, prava, obaveze i odgovornosti u
oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, mogu da utvrde Ugovorom o
radu, za razliku od ostalih koji su u obavezi da donesu opšti akt tj.
Pravilnik ili da zaključe pojedinačni kolektivni ugovor, ako imaju
sindikat kome je reprezentativnost utvrđena u skladu sa Zakonom o
radu.